Escape to freedom

Možda jedan od najboljih poklona Debianu za petnaesti rođendan koji ga očekuje u avgustu je nedavno venčanje Meike Reichle i Alexandera Schmehla, Debian developera. Ovo je prvi put da se nešto ovako dešava, a iako ne verujem previše u papire i formalnosti kada su osećanja u pitanju, cela priča mi je jako, jako simpatična. Mieke je na svom blogu objavila sumarizaciju čitave stvari, a deo Debian project newslettera posvećen njima je u nastavku. Iako su šanse da ovo im ovo nekada neko prevede minimalne, srećno!

Read the rest of this entry »

Juče je u parku pokraj Doma društvenih organizacija otvoren, pušten u rad ili šta već, još jedan u nizu internet parkova koje Telenor postavlja po Srbiji. Pošto sam u gradu ovih dana, bilo bi u najmanju ruku bez veze da ga ne overim.

Read the rest of this entry »

Distrowatch je za današnji weekly sjajno iskopao threadove na Debianovoj Eee PC mailing listi koji nagovestava tesniju saradnju između Asusa i Debiana.

Sudeći po onome što se da videti, Debian i Asus će uspostaviti saradnju za koju će tajvanska firma angažovati pet svojih zaposlenih kao podršku ukoliko se za to ukaže potreba (”working relationship in place between Asus and Debian, with backup provided by five other Asus employees” u originalu).

Osnovne crte budućeg pakovanja za eee se već naziru, mada je stvar još uvek u povoju. Kao okruženje se pomunje LXDE (probao sam ga na kratko, pa bolje da ne pišem nista dok ga ne zaskočim konkretnije), dok će kako stoje stvari najveći posao biti vezan za instaler i ACPI skripte. Trenutni problem su WiFi drajveri, pa će, ukoliko se ne stvori neko slobodno rešenje, biti jako teško napraviti out of the box Debian za eee. Ako bude biće, da bi valjalo, valjalo bi.

Iz objektivnih razloga i potpuno nenamerno, izvesno vreme nisam posećivao openstreetmap.org. Koliko se sećam, poslednji put kada sam bacio pogled na Beograd tamo je bio već legendarni Pančevački most (kog je čini mi se uneo Marko Đorđević aka Homoludens @LUGBG, CC Srbija, Slobodna kultura - Marko, ako ovo čitas potvrdi ili demantuj ;)) uz nekoliko ulica i deo autoputa (review iz tog perioda ili nešto ranije je u SK-u). Sa druge strane, Google Maps kog sam pretposlednji put probao nešto nakon toga je bio slično oskudan, uz, kako mi se opet čini, autoput i tranzit ka Pančevu. Jedna od diskusija na FSFE listama me je podsetila da OpenStreetMap postoji, pa mi je palo na pamet da pogledam ponovo.

Read the rest of this entry »

Debianov KDE tim ipak je odlučio da u Leniju podrazumevani KDE bude 3.5.9. Od 4.1 po defaultu dakle nema ništa, mada će biti bekportovan.

Iako mi se odluka na prvi pogled nije dopala, razlozi za nju su prilično objektivni i razumni. Ana Guerrero je obrazložila ovu odluku na svom blogu.

Debianov razvojni tim početkom meseca objavio je nove detalje o planovima za Lenny. Da li će stići za septembar videćemo, a u međuvremenu je objavljena druga beta verzija DI-a.

Read the rest of this entry »

Pank nije mrtav!

Instalacija OpenOfficea na srpskom, preuzetog sa strana lokalizacinog tima je u mom slučaju pokazala jedan veoma egzotičan problem. Ukratko, ma šta da sam pokušao, program je ignorisao pokretanje iz menija dok je u shellu uporno govorio: no suitable windowing system found, exiting.

Problem je po forumima i listama širom sveta mahom svođen na SELinux, ali setenforce 0 i chcon nisu davali rezultate. Strace je na sreću pokazao da poruka koju je OpenOffice prikazivao nema puno veze sa realnim problemom, odnosno nedostatkom bibiloteke libaudio. Nakon instalacije ove bibiloteke, odnosno paketa libaudio2 na Debianu (koliko sam izguglao i istražio uz Urketovu asistenciju, na Fedori i RPM distroima bi paket trebalo da se zove nas - nas-1.9.1-2.fc8 u momentu pisanja posta za F8).

Kako sam u razgovoru sa Goranom saznao (hvala na pomoći) još niko nije iskusio ovakav problem sa srpskom verzijom, pa pretpostavljam da će retkim baksuzima ovaj post pomoći. Readme će takođe biti bogatiji za ovu informaciju, zlu ne trebalo. Usput, OO na srpskom zaslužuje preporuku, čestitke na dobrom poslu.

Iako je KDE4 već izvesno vreme u Experimentalu, njegova instalacija odatle nije davala previše valjane rezultate. Situacija se na sreću promenila na bolje, bar kada je funkcionalnost okruženja u pitanju.

Trenutno se iz experimental repozitorijuma može instalirati KDE 4.1 alpha 1 (dakle, jako sveža verzija, 4.0.72) koja radi iznenađujuće dobro u poređenju sa prethodnim iskustvima koje sam imao sa KDE-om 4 odatle. Ovo izdanje bi ujedno trebalo da predstavlja početak pakovanja KDE-a 4.1 koji će se naći u Lennyju kada postane stable. Meta paket kde4 kao i do sada neće uraditi posao, ali se okruženje može dobiti preko kde4-minimal ili instalacijom pojedinačnih paketa navedenih na strani Debianovog KDE 4 tima.

Performanse instaliranog softvera su jako, jako dobre. Programi se ponašaju relativno stabilno, uz napomenu da Kopete i dalje puca prilikom povezivanja na Jabber server. Konqueror, iz kog nastaje ovaj post, radi veoma stabilno i brzo, zajedno sa ostatkom osnovnih programa iz okruženja (Dolphin na primer).

Neophodna napomena je da instalacija paketa iz experimentala potencijalno predstavlja veoma rizičan poduhvat, da ne pominjem haos koji može nastati u paket sistemu (aptitude pod obavezno). Kompajliranje je i dalje najsigurniji ali ne i najinteresantniji izbor kada je Debian u pitanju.

Nedelju i koji dan posle 26. marta dobar deo informacija o aktivnostima širom planete je stigao do nas, mada izveštaji još uvek pristižu. Već sada bih mogao da kažem da je DFD08 postogao dobar uspeh, s obzirom da za sada imamo 28 zemalja u kojima se nešto dogodilo. Detaljnije statistike, grupne fotografije i ostala sumarizacija bi trebalo da usledi u narednim nedeljama, kada budemo sigurni da su svi koji su nešto radili o tome obavestili javnost.

Beograd je naravno bio deo svega ovoga, mada smo zauzeti globalnom organizacijom uložili manje energije u sam događaj nego što bismo to uradili inače. Broj posetilaca je mogao biti veći, mada sam generalno zadovoljan kako je sve prošlo. Izlaganja su bila kratka i, bar meni lično zanimljiva, potrudili smo se da pokrijemo sve što je važno u kontekstu slobode dokumenata i otvorenih standarda na nivou slušaoca/slušateljke koji/koja se pri put sreće sa ovom materijom. Detaljnije informacije sa slikama su dostupne na strani za Beograd na sajtu DFD-a, za sada na engleskom. Još jednom bih zahvalio prevodilačkom timu OpenOffice-a i Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo koji su najavili DFD u Beogradu dan radnije na prezentaciji projekata lokalizacije

DFD je bio solidno medijski propraćen (govorim sa globalnog aspekta), a linux.com je čak objavio i intervju sa mnom. Bilo je i antikampanje, ali i komentara da smo se na žalost fokusirali samo na ODF…

Pozitivno raspoloženje je prethodnih dana na momenat pokvarila vest iz ISO-a, mada je veoma diskutaiblno da li više ima smisla odluke ove organizacije uzimati za ozbiljno. Ukoliko imate dovoljno novca, ISO će za standard proglasiti šta god poželite.

DFD je uspešno debitovao i za veoma kratko vreme postao prilično velika zajednica. Kao što smo više puta pomenuli, DFD neće biti samo poslednja sreda u martu, već ćemo pokušati da radimo cele godine. Hvala svima “koji su došli i koji nisu došli”, biće još prilike.